PORUKA INDIJANSKOG POGLAVICE BELOM ČOVJEKU

Znam da znate...ali uvek je dobre stvari,dobro ponovo čuti..možda otkrijemo još nešto što nismo usvojili.


*
Svaka sjajna borova iglica, svaka peščana obala, svaka magla u tamnoj šumi, svaki insekt, sveti su u pamćenju i iskustvu naroda.
*
Mi smo deo zemlje i ona je deo nas. Mirisavo cveće naše su sestre; jelen, konj, veliki orao, svi oni su naša braća. Stenoviti vrhunci, sočni pašnjaci, toplina tela ponija i čovek - svi pripadaju istoj porodici.
*
Ta sjajna voda što teče brzacima i rekama,nije samo voda, već i krv naših predaka. Reke su naša braća, one nam gase žeđ. Reke nose naše kanue i hrane našu decu.
*
Mi znamo da beli čovek ne razume naš život. Jedan deo zemlje njemu je isti kao i drugi, jer on je stranac koji dođe noću i uzima od zemlje sve što želi. Zemlja nije njegov brat nego njegov neprijatelj i kada je pokori on kreće dalje. On za sobom ostavlja grobove otaca i ne brine se. On otima zemlju od svoje dece i ne brine se. Odnosi se prema majci-zemlji i prema bratu-nebu kao prema stvarima što se mogu kupiti, opljačkati, prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegov apetit prožderaće zemlju i ostaviti samo pustoš.
*
Nema mirnog mesta u gradovima belog čovjeka. Nema mesta da se čuje otvaranja listova u proleće ili drhtaj krilca insekata.
*
I šta je život,ako čovek ne može čuti usamljeni krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari?
*
Zrak je skupocen za crvenog čoveka jer sve živo deli jednaki dah - životinja, drvo, čovek. Beli čovek ne izgleda kao da opaža zrak koji diše. Kao čovek koji umire mnogo dana on je otupio na smrad.
*
Što je čovek bez životinja? Ako sve životinje odu, čovek će umreti od velike usamljenosti duha. Što god se desilo životinjama ubrzo će se dogoditi i čoveku. Sve stvari su povezane.
*
Što god snađe Zemlju snaći će i sinove Zemlje. Ako čovek pljuje na tlo,pljuje na sebe samoga. Zemlja ne pripada čoveku;čovek pripada Zemlji.
*
Što god snađe Zemlju snaći će i sinove Zemlje. Čovek ne tka tkivo života; on je samo struk u tome. Što god čini tkanju,čini sebi samome.
*
Sudbina je misterija za nas jer mi ne znamo kad će svi bizoni biti poklani i divlji konji pripitomljeni, tajni delovi šume,teški zbog mirisa mnogih Ijudi i pogled na zrele brežuljke zamrljan brbljajućom žicom. Gde je gušter? Otišao je. Gde je orao? Otišao je. To je kraj življenja i početak borbe za preživljavanje.""